Програмски контекст уметничких дела Немање Вујичина - приказаних као сет портрета из албума светски познатих филмских звезда - налази се на трагу разуђеног иконографског репертоара урбане масовне културе поп арта, фигурације нарације или нове фигурације, одбацујући било какву тематски и значењски идеологизовану моралну конотацију ангажоване естетске чињенице. У оквиру широког поља плурализма постмодернистичких програмских садржаја запажа се настојање да се у проширеном тумачењу поља слике уметничком делу истакне функционалност универзалне пластичке форме. Тај концепт савременог и вишеслојног иконографског значења подразумева и ревитализацију и редефиницију уметничких пракси сликарства континуитета преузимањем ликовних елемената већ апсолвираних историјских кнцепата, који ситуирани у другачијој констелацији дају и другачију и оригиналну функционалност слици.
